Proizvodnja bobičastog voća je u ekspanziji tokom poslednjih nekoliko godina, a pored malina i kupina sve je više poljoprivrednika koji se bave uzgajanjem borovnica. Jedan od faktora je cena borovnice koja je konstantnija i raste iz godine u godinu, pa zarada u nekim godinama može biti prilično visoka.
Cena koja se kreće od 700 do 800 dinara/kg, privlači nove proizvođače i to naročito dobar deo malinara, koji se zbog nesigurnog plasmana i zasićenog tržišta prebacuju na proizvodnju borovnica, kupina i ribizli.
Činjenica je da se zasadi povećavaju, ali proizvođači moraju pratiti svetske standarde kada je u pitanju kvalitet borovnice. Upravo Global Gap sertifikat obezbeđuje efikasnost i bezbednost u proizvodnji hrane, povećava konkurentnost i omogućava proizvođačima da prate najzahtevnije svetske standarde kako bi im olakšao izvoz i plasiranje u trgovinske lance i inostrano tržište.
Kada je u pitanju potražnja Global GAP maline, vrednost izvoza veća je u odnosu na prethodnu godinu. Ovogodišnja otkupna cena sveže maline kretala se od 500 do 650 dinara po kilogramu, dok je u 2021. godini prosečna otkupna cena iznosila 420 dinara po kilogramu. Cena maline dostigla je rekord, ali je nažalost potražnja u odnosu na prethodne godine daleko manja.
Na to utiče svetska kriza, gde se potrošači prilikom kupovine odlučuju za osnovne namirnice, kao i manja potražnja industrije prerade voća širom Evrope, a pre svega Nemačke kao našeg najvećeg izvoznog tržišta.
Godinama se za malinu podižu kriterijumi kad je reč o kvalitetu, što se i postiglo, ali uz niže prinose. Jedan od ključnih razloga je nedostatak kvalitetnog sertifikovanog sadnog materijala, smanjenje zasada zbog bolesti, nedostatka radne snage, troškova proizvodnje i nepovoljnih vremenskih uslova.
Uprkos trenutnoj situaciji, zabeležen je rast prodaje na nekim novijim tržištima, poput Argentine i Saudijske Arabije u kojima se izvozi sertifikovana Global GAP malina, ali izvezene količine su još uvek male da bi značajnije uticale na ukupno povećanje izvoza.
Potražnja za srpskom sertifikovanom Global GAP kupinom je ove godine veća je nego za malinom, budući da su usled velikih suša podbacili Amerika i Meksiko koji su bili lideri u proizvodnji. Prodaji kupine ide u prilog što se ona ne koristi samo kao konzumna voćka, već i kao podloga za pravljenje osnovnih farbi u industriji.
Prethodnih godina, otkupna cena kupine po kilogramu kretala se na nivou od oko 50 dinara, a sada je dosegla svoj istorijski maksimum. Prošle i ove godine cena je oko 200 dinara po kilogramu kada pričamo o otkupu sertifikovane Global GAP kupine.